Nova studija iz Nemačke donosi zapanjujuće otkriće: mozgovi psihopatase fizički razlikuju od ostatka populacije, a te razlike mogu objasniti njihovo nasilno i antisocijalno ponašanje.
Manji mozak – veći rizik?
Istraživači iz Jülich centra i Tehničkog univerziteta u Ahenu analizirali su snimke mozga 39 muškaraca sa izraženim psihopatskim osobinama. Otkrili su da su njihovi mozgovi u proseku 1,45% manji od mozgova osoba bez dijagnoze. Ova razlika može ukazivati na razvojne poremećaje povezane sa psihopatijom.
Koje regije mozga su pogođene?
Najveće promene primećene su kod ispitanika sa visokim rezultatima na faktoru 2 poznatog upitnika PCL-R, koji meri impulsivnost i antisocijalno ponašanje. Kod njih je zabeleženo smanjenje volumena u:
Ponsu (deo moždanog stabla zadužen za pokrete)
Talamusu (centar za obradu čula)
Bazalnim ganglijama (kontrola pokreta i motivacija)
Insularnom korteksu (obrada emocija i donošenje odluka)
Šta je zapravo PCL-R test?
Psychopathy Checklist-Revised je dijagnostički alat koji kombinuje intervjue, stručne procene i dokumentaciju. Daje tri vrednosti: ukupni rezultat, faktor 1 (emocionalne i interpersonalne osobine) i faktor 2 (impulsivnost i antisocijalnost). Upravo faktor 2 pokazuje najjaču povezanost sa promenama u strukturi mozga.
Zašto je ovo važno?
Psihopatija je jedan od najvećih faktora rizika za trajnu i ozbiljnu agresiju. Razumevanje neuroloških osnova ovog poremećaja može pomoći u ranom otkrivanju i potencijalnom lečenju. Iako je studija ograničena brojem ispitanika, otvara vrata za dalja istraživanja o uticaju trauma, zloupotrebe supstanci i genetike na razvoj psihopatije.
Zaključak: Mozak ne laže
Ova studija potvrđuje da psihopatsko ponašanje nije samo pitanje karaktera – već ima fizičke osnove u strukturi mozga. Buduća istraživanja mogla bi pomoći u prevenciji nasilja i boljem razumevanju ovog složenog poremećaja.
