Mnogi odrasli danas veruju da dete treba od najranijeg uzrasta da ima pravo izbora, jer se to povezuje sa samopouzdanjem, slobodom i zdravim razvojem ličnosti, ali deca taj koncept često ne doživljavaju onako kako odrasli zamišljaju, već kao tihu obavezu da moraju da znaju, odluče i preuzmu odgovornost za ono što još ne razumeju.
Kada se dete stalno pita šta želi, šta mu više prija i kako bi ono nešto rešilo, ono može steći utisak da se od njega očekuje zrelost koju još nema, zbog čega se umesto sigurnosti javlja unutrašnja napetost.
Zašto sloboda nije uvek rasterećujuća
Detetu je prirodno da traži oslonac u odraslima, jer kroz njih gradi osećaj sigurnosti i stabilnosti, a kada taj oslonac izostane i zameni ga stalna sloboda izbora, dete može početi da se oseća izgubljeno.
Umesto da uživa u mogućnosti da bira, dete se pita da li je izabralo ispravno i da li će time razočarati roditelja.
Kako deca doživljavaju stalna pitanja
Deca često ne umeju da objasne zašto im stalna pitanja teško padaju, ali to pokazuju kroz neodlučnost, potrebu za potvrdom ili povlačenje, jer imaju osećaj da su odgovorna za nešto što bi trebalo da vodi odrasla osoba.
Iako roditelji imaju nameru da dete osnaže, dete može steći utisak da je prepušteno samo sebi.
Gde se krije prava ravnoteža
Pedagozi naglašavaju da dete treba slušati i uvažavati, ali mu istovremeno pružiti jasne okvire koji mu olakšavaju snalaženje u svakodnevnim situacijama.
Kada odrasli preuzmu odgovornost za važne odluke, a detetu ponude izbor tamo gde je to zaista primereno, dete se oseća sigurnije, opuštenije i spremnije da kasnije razvije zdrav odnos prema sopstvenim izborima.