Kišobran danas doživljavamo kao sasvim običan predmet koji nosimo kada vremenska prognoza najavi kišu. Međutim, njegova istorija seže hiljadama godina unazad i počinje u vreme kada uopšte nije služio za zaštitu od padavina. Prvi primerci bili su simbol prestiža, moći i visokog društvenog položaja, a koristili su se prvenstveno kao zaštita od sunca.
Istoričari smatraju da su se najraniji oblici kišobrana pojavili u drevnim civilizacijama poput Egipta, Mesopotamije i Kine. Izrađivani su od drveta, bambusa, kože, papira ili tkanine, a njihova izrada zahtevala je mnogo veštine. Takve predmete uglavnom su nosili vladari, sveštenici ili pripadnici viših društvenih slojeva.
Tek mnogo kasnije kišobran je počeo da dobija ulogu koju danas poznajemo. Razvojem vodootpornih materijala i lakših konstrukcija postao je praktičan saputnik u kišnim danima i postepeno dostupan širokom krugu ljudi.
Od simbola moći do svakodnevnog predmeta
U pojedinim kulturama pravo na nošenje bogato ukrašenog kišobrana bilo je rezervisano za vladare ili ugledne ličnosti. Njegov izgled često je pokazivao društveni status vlasnika.
Kako je postao praktičniji?
Napredak u obradi metala i tkanina omogućio je izradu lakših i sklopivih modela. Zbog toga su kišobrani postali jednostavniji za nošenje i svakodnevnu upotrebu.
Predmet sa dugom istorijom
Iako ga danas koristimo gotovo bez razmišljanja, kišobran je prošao dug razvojni put. Njegova priča pokazuje kako se predmeti namenjeni simbolici vremenom mogu pretvoriti u nezaobilazan deo svakodnevnog života.