S obzirom na to da čak jedna od šest osoba ima neurološki poremećaj, istraživanje zdravlja mozgaje važnije nego ikad. Zato Klinika u Klivlendu sprovodi najveću studiju o zdravlju mozga ikada – 20-godišnji projekat u koji je uključeno 3.857 učesnika. Cilj je identifikovati biomarkere i ciljeve za prevenciju i lečenje bolesti koje pogađaju mozak, izveštava Parade.
Tokom studije, naučnici su otkrili nešto zabrinjavajuće kod nekih zdravih učesnika – putem rutinskih skeniranja mozga – tihi moždani udar. Ova vrsta moždanog udara često prolazi neprimećeno jer ne izaziva klasične simptome poput paralize ili otežanog govora. Ali ako je moždani udar „tihi“, kako ga prepoznati – i da li treba da ga se plašite?
Dr Ken Učino, neurolog specijalizovan za moždane udare u Klivlendskoj klinici, objašnjava da postoje dve glavne vrste moždanog udara: ishemijski, koji čini 80% slučajeva i javlja se kada je protok krvi u deo mozga blokiran, i hemoragični, kod koga krvni sud pukne i krvari unutar mozga.
Tihi moždani udar je smrt moždanih ćelija koja se javlja bez ikakvih očiglednih simptoma. Dr Mil Etjen, neurolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, kaže da ljudi često slučajno saznaju da su imali tihi moždani udar — kada im se uradi magnetna rezonancija (MRI) ili CT skeniranje iz drugog razloga, kao što je udarac u glavu. Takva skeniranja mogu otkriti da se moždani udar dogodio, ali ne mogu vam tačno reći kada se dogodio.
Iako tihi moždani udar ne izaziva tipične simptome, postoje neki znaci da se nešto dogodilo. Dr Džefri Kvin, vaskularni neurolog u Medicinskom centru Torens Memorijal, kaže da se može javiti iznenadna promena u pamćenju, kogniciji, motoričkim sposobnostima ili ponašanju.
Dr Etjen dodaje da simptomi poput magle u mozgu, teškoća sa koncentracijom i problema sa pamćenjem takođe mogu biti znaci upozorenja — iako mogu imati druge uzroke. Zato je ključno da se obavi neurološka procena, uključujući CT skeniranje mozga ili MRI, ako se pojave.
Otkrivanje tihog moždanog udara može biti šokantno, ali nije razlog za paniku. Dr Učino ističe da su tihi moždani udari relativno česti — prema MRI snimcima, 10% ljudi u 60-im godinama je imalo tihi moždani udar, a taj broj raste na 40% kod ljudi u 80-im godinama.
Mozak ima sposobnost da se prilagodi i oporavi, ali… Tihi moždani udar nije bezopasan. Tri neurologa se slažu da povećava rizik od velikog moždanog udara u budućnosti — iako je verovatnoća i dalje relativno mala.
Zato, ako imate bilo kakve nove, neobjašnjive simptome koji ukazuju na disfunkciju mozga, odmah se obratite lekaru. Ako skeniranje potvrdi da ste imali tihi moždani udar, stručnjaci savetuju promene načina života: zdravija ishrana, redovno vežbanje, prestanak pušenja i kontrola krvnog pritiska i holesterola su ključni za smanjenje rizika od ponovnog moždanog udara.
Dr Etjen naglašava da tihi moždani udar treba shvatiti kao ozbiljan znak upozorenja — priliku da se spreči nešto gore. Lekar može da proveri vaše karotidne arterije, funkciju srca i druge moguće uzroke i da po potrebi prepiše lečenje. Takođe je važno znati da grupa tihih moždanih udara može dovesti do određenih oblika demencije.
Kako možete sprečiti moždani udar?
Prevencija je ključna. Dr Vengui Ju iz UCI Health naglašava da zdrav način života može značajno smanjiti rizik. To uključuje prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola (ili nikako), zdravu ishranu bogatu voćem, povrćem i zdravim mastima, redovno vežbanje i održavanje optimalnog nivoa šećera u krvi i holesterola.
Možda nema simptome koji odmah privlače pažnju, ali tihi moždani udar je poziv na buđenje. U mnogim slučajevima, to je ono što podstiče ljude da vode računa o svom zdravlju – pre nego što bude prekasno.
(Večernji list)
