Dok na „švedskom stolu“ biramo između kroasana, voća i kajgane, malo ko se pita: koliko su zapravo sveža jaja koja svakog jutra završavaju na našem tanjiru?
Leto je vreme kada punimo kofere, bežimo na more i uživamo u čarima „all inclusive“ ponude – od doručka do večere, sve nam je nadohvat ruke. Švedski stolovi mame mirisima i bojama, ali jedno pitanje se sve češće postavlja među gostima: šta se zapravo krije u toj ogromnoj posudi kajgane?
Mnogi sumnjaju da ta jaja nisu baš „domaća“. Previše bleda, bez ukusa, gumene teksture… ako ste i vi to primetili – niste paranoični.
Kajgana iz praha? Da, i to je moguće.
Nutricionistkinja Violeta Moris objašnjava da se u hotelima umesto svežih jaja često koriste takozvana praškasta ili tečna jaja – industrijski proizvod koji se pravi dehidratacijom. Jaja se razbiju, osuše, samelju u prah i pasterizuju – sve radi lakšeg skladištenja, dužeg roka i brže pripreme. Idealno za kuhinje koje hrane stotine ljudi svakog jutra.
Ali, rezultat? Kajgana koja više liči na penasti sunđer nego na omiljeni doručak s bakinog tanjira.
Kako da ih prepoznate?
Ako na doručku ugledate veliku posudu s već pripremljenom kajganom koja deluje vodeno, gumasto ili bez ukusa – vrlo verovatno je napravljena od praškastih jaja. Kulinarka Marisel Džentile savetuje da se uvek uputite do kutka gde se jaja prave po porudžbini. Ako kuvar koristi tečna jaja iz tetrapaka, slobodno ga pitajte – da li su sveža?
Hoteli višeg standarda uglavnom ne serviraju ogromne količine već nude opciju „po meri“ – što znači svežije i bezbednije.
Šta je sa zdravljem?
Ako stoje predugo, pa i pod poklopcem, jaja gube i temperaturu i teksturu. I još važnije – ako nisu adekvatno termički obrađena (najmanje 71°C) i držana na više od 60°C, mogu biti potencijalni izvor trovanja hranom.
Poseban oprez za ljude s netolerancijom na laktozu: u praškasta jaja se često dodaju mlečni derivati radi ukusa i teksture, pa ako ste osetljivi – raspitajte se pre nego što napunite tanjir.
A hranljivost?
Dobra vest je da su nutritivne vrednosti slične – proteini, vitamini A i E, selen, cink… Svega ima, i u prašku i u svežem jajetu. Ali razlika se, kažu svi koji vole da jedu „kao kod kuće“, ipak jasno oseti.
Zašto hoteli to rade?
Jednostavno – ušteda. Cene svežih jaja su porasle, dok praškasta imaju stabilnu cenu, ne kvare se lako i brže se pripremaju. Koriste se i na kruzerima, u bolnicama, studentskim menzama i raznim odmaralištima, prenosi Alo.
