Danas knjige možemo lako kupiti ili pozajmiti iz biblioteke, ali pre nekoliko vekova svaka knjiga predstavljala je izuzetno vredan predmet. Pre pronalaska štamparske prese rukopisi su se prepisivali ručno, što je zahtevalo mnogo vremena, znanja i skupih materijala. Zbog toga su biblioteke morale da pronađu način da zaštite svoje najdragocenije primerke.
U mnogim srednjovekovnim bibliotekama knjige su bile pričvršćene metalnim lancima za police ili stolove. Cilj nije bio da se čitaocima oteža pristup, već da se spreči krađa ili slučajno iznošenje knjiga. Gubitak jednog rukopisa često je značio da je nestao jedinstven primerak koji se nije mogao lako zameniti.
Takve ustanove danas su poznate kao biblioteke sa lancima. Nekoliko njih sačuvano je do danas i predstavljaju zanimljive istorijske spomenike koji svedoče o tome koliko je znanje nekada bilo dragoceno.
Kako su lanci funkcionisali?
Lanci su bili dovoljno dugi da se knjiga može skinuti sa police i otvoriti na stolu. Čitaoci su mogli da koriste rukopis u biblioteci, ali ne i da ga odnesu van nje.
Šta je promenilo bibliotekarstvo?
Posle razvoja štamparstva broj knjiga počeo je brzo da raste, a njihova dostupnost postala je znatno veća. Kako su primerci postajali brojniji, potreba za lancima postepeno je nestajala.
Dragocen trag prošlosti
Biblioteke sa lancima danas podsećaju na vreme kada je svaka knjiga predstavljala veliko ulaganje i važan izvor znanja. One pokazuju koliko se pažnje posvećivalo očuvanju pisanih dela mnogo pre savremenih sistema zaštite.