Tečan med mnogima izgleda kao znak svežine, pa se iznenade kada posle nekoliko nedelja ili meseci u tegli postane gust i zrnast. Neki tada pomisle da se pokvario ili da nije prirodan. U stvarnosti je kristalizacija u većini slučajeva potpuno prirodan proces koji može biti pokazatelj da sa medom nema ništa loše.
Zašto prirodni šećeri menjaju izgled meda
Med sadrži različite prirodne šećere, pre svega glukozu i fruktozu. Kada se glukoza izdvoji iz tečnog dela, počinju da nastaju sitni kristali. Zbog toga med postaje gušći, iako njegov kvalitet uglavnom ostaje isti.
Zašto se neke vrste meda kristališu mnogo brže od drugih
Bagremov med može ostati tečan znatno duže, dok se suncokretov ili livadski često kristališu mnogo ranije. Brzina zavisi od prirodnog odnosa šećera, količine vode i porekla meda, pa dve tegle različitih vrsta mogu izgledati potpuno drugačije.
Kako temperatura utiče na kristalizaciju
Med se najbrže kristališe na umerenim temperaturama, dok veoma visoka ili veoma niska temperatura mogu usporiti taj proces. Zato način čuvanja utiče na brzinu promene izgleda, ali ne znači da je med izgubio kvalitet.
Kada kristalizacija nije razlog za bacanje meda
Ako med ima prijatan miris, uobičajen ukus i nema znakove fermentacije, kristalizacija sama po sebi nije razlog da ga bacite. Zrnasta struktura ne znači da je pokvaren, već da su se prirodni sastojci drugačije rasporedili.
Kako vratiti med u tečno stanje bez velikog gubitka kvaliteta
Teglu stavite u posudu sa mlakom, a ne vrelom vodom i povremeno promešajte sadržaj. Previsoka temperatura može promeniti aromu i neka svojstva meda, pa ga nije preporučljivo naglo zagrevati.
Koji znakovi zaista ukazuju da nešto nije u redu
Neprijatan miris, pena na površini ili izraženi znaci fermentacije zahtevaju oprez. Takve promene nisu isto što i prirodna kristalizacija i mogu ukazivati da med nije pravilno čuvan ili da sadrži previše vlage.