Parkiranje je deo svakodnevne rutine i retko se doživljava kao nešto što može da ima dugoročne posledice.
Većina vozača fokusirana je na to da automobil bude bezbedno ostavljen i da ne ometa saobraćaj, dok se način na koji se to radi smatra sporednim detaljem.
Greška o kojoj je reč odnosi se na parkiranje automobila uz visoke ivice trotoara, često sa točkovima naslonjenim ili pritisnutim uz ivicu. Ovakav način parkiranja deluje praktično i bezazleno, naročito u uskim gradskim ulicama, ali njegove posledice ne vide se odmah.
Zašto ova navika prolazi neprimećeno
Automobil nakon ovakvog parkiranja ne pokazuje trenutne promene u vožnji, što stvara utisak da problem ne postoji. Zbog toga se ova navika ponavlja iz dana u dan, posebno kada se parkira na istom mestu.
Međutim, dugotrajno opterećenje koje nastaje kada točkovi stalno stoje pod neprirodnim uglom postepeno utiče na osećaj stabilnosti u vožnji. Promene se razvijaju sporo i neprimetno.
Kako se posledice javljaju vremenom
Vremenom se može javiti osećaj da automobil ne reaguje jednako u svim situacijama, posebno pri sporoj vožnji ili blagim skretanjima. Iako se to retko odmah povezuje sa parkiranjem, upravo ova navika često stoji u pozadini takvih promena.
Pošto se efekti ne javljaju naglo, vozači ih često pripisuju putevima ili normalnom trošenju. Na taj način pravi uzrok ostaje neprepoznat dugo vremena.
Zašto se način parkiranja ne bi smeo zanemariti
Način na koji se automobil ostavlja nakon vožnje predstavlja deo njegovog svakodnevnog opterećenja. Iako se čini kao sitnica, ponavljanjem može ostaviti trag na ponašanju vozila.
Upravo zato se savetuje parkiranje koje ne stavlja dodatni pritisak na točkove i položaj vozila. Mala promena u navici parkiranja često je dovoljna da se izbegnu problemi koji se inače pojavljuju tek nakon dužeg vremena.
