“Na Drini ćuprija“, “Travnička hronika“, “Prokleta Avlija“, “Gospođica“, samo su neka od dela koja su “izašla iz pera“ našeg nobelovca Ive Andrića.
Za svoja dela dobio je mnoga priznanja, osim Nobelove nagrade 1961., dobio je počasne doktorate na sveučilištima u Sarajevu,
Beogradu i Krakovu, odlikovanja poput zapovedničkog krsta Obnovljene Poljske i Velikog časnika Legije časti.Takođe, dobio je Zlatnu plaketu grada Kruševca 1971. i Zlatnu plaketu grada Mostara 1973. godine. Mostarci su ovom književniku, takođe, odali počast smestivši njegov kip u Park nobelovaca.
Iako je prošlo mnogo godina od smrti Našeg književnika, njegove mudrosti i danas se uveliko citiraju, što u stvarnom životu, što na društvenim mrežama.
Evo nekih, čini nam se, najlepših Andrićevih citata:
- „Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.“
- “Dođu, tako, vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!“
- “Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni i još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje“.
- “U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podijeljene i to otprilike ovako:
Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su.
Kad žene pate zbog nas, to je uvijek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo.
Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno.“ - “Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga promatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.’
- “Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i djeca vole pričati“.
- “Naš čovjek ne ume da se lako i pravovremeno zaustavi ni pri usponu ni pri padu“.
- “Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno preživljena nesreća“.
- „Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.“
- „Svi pravi životi su lijepi i teški.“
- „Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga svijeta.“
- „Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.“
