Iscrpljenost se retko pojavi odjednom. Mnogo češće dolazi postepeno, kroz sitne promene u energiji i raspoloženju koje lako pripišemo obavezama ili prolaznom stresu. Problem nastaje kada ti znaci traju mesecima, a mi ih i dalje doživljavamo kao nešto uobičajeno.
Stalni osećaj umora uprkos odmoru
Kada ni slobodan dan ne donosi osećaj svežine, to može biti prvi signal da se organizam nije zaista oporavio. Odmor bez mentalnog rasterećenja često ne uklanja dubinski zamor.
Smanjena koncentracija
Teškoće sa fokusom i zaboravljanje sitnica često se pripisuju brzom tempu života. Ipak, kada postanu učestali, mogu ukazivati na produženu iscrpljenost.
Promene raspoloženja bez jasnog razloga
Razdražljivost ili ravnodušnost koje se ponavljaju ponekad su posledica dugotrajnog napora. Emocionalna iscrpljenost često prethodi fizičkom padu energije.
Odugovlačenje i manjak motivacije
Kada zadaci koji su ranije bili rutinski postanu naporni, to može biti znak da su rezerve energije potrošene. Osećaj zasićenja tada se prikriva odlaganjem obaveza.
Tihi znaci iscrpljenosti ne traže dramatičnu pažnju, ali traže osluškivanje. Prepoznavanje ovih promena na vreme može sprečiti dublji pad energije i pomoći da se svakodnevica prilagodi stvarnim potrebama.
