Stavovi mladih prema radu, odmoru i slobodnom vremenu znatno se razlikuju od onih koje su imale prethodne generacije. Rad više nije jedina osovina oko koje se gradi identitet, dok se odmor i lično vreme doživljavaju kao nužni deo zdravog života.
Ovakav pogled rezultat je drugačijih uslova odrastanja i vrednosti koje su mladi usvojili.
Rad kao sredstvo, ne cilj
Za mlade rad ima važnu ulogu, ali ne predstavlja centar života. Posao se posmatra kao način da se obezbedi stabilnost, ali ne po cenu stalnog iscrpljivanja. Fleksibilnost i smisao imaju veću vrednost od same pozicije.
Odmor bez osećaja krivice
Odmor se više ne doživljava kao luksuz, već kao potreba. Mladi sve češće svesno odvajaju vreme za pauzu i oporavak. Ovakav stav pomaže u očuvanju mentalne i fizičke ravnoteže.
Slobodno vreme kao prostor za lični razvoj
Slobodno vreme se koristi za interesovanja, druženje i lične projekte. Umesto pasivnog odmora, mladi biraju aktivnosti koje ih ispunjavaju. Na taj način slobodno vreme postaje važan deo identiteta.
Promena vrednosnog sistema
Stavovi prema radu i odmoru odražavaju širu promenu vrednosti. Balans, lični mir i kontrola nad vremenom postaju važniji od klasičnih definicija uspeha. Ovaj pristup oblikuje način na koji mladi planiraju budućnost.
