Emotivna distanca u vezi retko nastaje preko noći i gotovo nikada ne dolazi uz velike svađe ili dramatične raskide.
Ona se najčešće uvlači tiho, kroz svakodnevna ponašanja koja u početku deluju bezazleno ili prolazno. Upravo te promene u ponašanju često su prvi znak da se jedan partner povlači emotivno, iako veza spolja i dalje deluje stabilno.
Prestaju da dele sitnice iz svakodnevnog života
Kada emotivna bliskost slabi, partneri sve ređe imaju potrebu da dele male detalje svog dana, misli koje im prolaze kroz glavu ili osećanja koja nisu vezana za konkretan problem. Razgovori postaju kratki i funkcionalni, a spontanost koja je nekada postojala polako nestaje.
Izbegavaju razgovore koji zahtevaju emocije
Emotivno distancirani partneri često izbegavaju teme koje zahtevaju otvorenost i ranjivost. Umesto razgovora, biraju tišinu, promenu teme ili površne odgovore koji zatvaraju svaku dublju razmenu emocija. Na taj način se štite, ali istovremeno stvaraju još veći razmak u odnosu.
Fizička bliskost postaje formalna
Dodiri, zagrljaji i bliskost gube spontanost i postaju rutinski ili potpuno izostaju. Fizička bliskost više ne služi povezivanju, već se svodi na naviku ili obavezu, što dodatno produbljuje osećaj distance između partnera.
Sve češće biraju da budu sami
Partneri koji se emotivno udaljavaju počinju da pronalaze razloge da vreme provode odvojeno, bilo kroz posao, hobije ili obaveze. Iako individualni prostor nije problem sam po sebi, u ovom slučaju on postaje način da se izbegne bliskost.
Reaguju ravnodušno na probleme u vezi
Jedan od najupečatljivijih znakova emotivne distance jeste ravnodušnost prema problemima u vezi. Kada nestane potreba da se stvari poprave ili razjasne, to često znači da je emocionalna povezanost već ozbiljno narušena.