Način na koji se danas obraćaš detetu, donosiš odluke i postavljaš granice ostavlja dublji trag nego što se na prvi pogled čini, jer dete kroz taj odnos uči da li je svet mesto u kojem sme da pogreši ili prostor u kojem mora stalno da pazi da ne razočara.
Kada dete odrasta uz odraslog koji preuzima odgovornost, ali istovremeno pokazuje razumevanje i mir, ono postepeno razvija osećaj sigurnosti koji kasnije utiče na način na koji donosi odluke.
Sigurnost se gradi pre nego samostalnost
Dete ne uči samostalnost tako što je prepušteno izborima, već tako što ima stabilan oslonac u odrasloj osobi koja jasno pokazuje da je tu i da vodi, jer upravo taj osećaj vođenja omogućava detetu da se opusti.
Kada zna da ne mora sve samo, dete ima više prostora da sluša sebe i razvija poverenje u sopstvene misli.
Kako odnos utiče na kasnije odluke
Deca koja odrastaju bez stalnog pritiska da biraju i objašnjavaju svoje izbore kasnije lakše donose odluke, jer ne nose strah da će pogrešiti i time ugroziti odnos sa drugima.
Takva deca ne beže od odgovornosti, već je prihvataju onda kada su za nju spremna.
Mala svakodnevna ponašanja koja prave razliku
Kada roditelj jasno kaže šta je njegova odluka, ali istovremeno pokaže da razume detetova osećanja, dete uči da su i granice i razumevanje deo istog odnosa.
U takvom okruženju dete postepeno razvija unutrašnju sigurnost koja mu kasnije pomaže da bira bez straha.
