Vlasnici mačaka često primete određene obrasce ponašanja koji na prvi pogled deluju nepristojno ili namerno ignorantski, naročito kada mačka odbija kontakt, ne reaguje na poziv ili deluje kao da namerno radi suprotno od onoga što se očekuje.
Upravo u tim situacijama javlja se utisak da mačka pokazuje bezobrazluk, iako je u pitanju pogrešno tumačenje signala koje ova životinja šalje.
Znak koji se najčešće pogrešno doživljava kao bezobrazluk odnosi se na mirno povlačenje mačke u svoj prostor, odsustvo potrebe za stalnim kontaktom i ponašanje koje deluje samodovoljno. Mačke ne funkcionišu po istim socijalnim pravilima kao ljudi ili psi, pa njihova smirenost i distanca često znače upravo suprotno od onoga što se pretpostavlja.
Šta se zapravo krije iza ovog ponašanja
Kada se mačka ponaša opušteno, ne traži stalnu pažnju i nema potrebu da reaguje na svaki zvuk ili pokret, to je jasan signal da se oseća bezbedno u svom okruženju. Takvo ponašanje znači da nema unutrašnju potrebu za oprezom i kontrolom, jer prostor i ljudi u njemu ne predstavljaju pretnju.
U prirodi, mačke koje se ne osećaju sigurno stalno su u pokretu, napete i spremne na reakciju. Suprotno tome, mirna mačka koja bira kada će uspostaviti kontakt pokazuje da veruje prostoru u kojem boravi i ljudima koji je okružuju.
Zašto se ovo često pogrešno tumači
Ljudi prirodno očekuju uzvraćanje pažnje, reakciju ili potvrdu bliskosti, pa se odsustvo takvih signala lako doživljava kao hladnoća ili loše ponašanje. Kod mačaka, međutim, sigurnost se često ogleda u tišini, samostalnosti i odsustvu potrebe za stalnim kontaktom.
Mačka koja se oseća ugroženo neće ignorisati okolinu, već će je neprestano pratiti. Kada toga nema, znači da je prostor prihvaćen kao siguran i stabilan, a ljudi u njemu kao deo svakodnevice.
Razumevanje ovakvih signala pomaže u stvaranju mirnijeg i stabilnijeg odnosa sa mačkom, jer se tada ponašanja koja su ranije delovala negativno posmatraju kao ono što zaista jesu – tihi znak poverenja i osećaja sigurnosti.