Dugo se smatralo da su ljudskom organizmu potrebne nedelje ili čak meseci da se prilagodi novim navikama. Međutim, novija zapažanja iz oblasti zdravlja i ponašanja pokazuju da pojedine promene mogu izazvati reakcije mnogo brže nego što se ranije pretpostavljalo. U određenim situacijama telo počinje da se prilagođava već nakon nekoliko dana doslednog ponavljanja novih obrazaca.
Telo ne reaguje jednako na svaku promenu
Brzina prilagođavanja zavisi od vrste navike koja se menja. Promene povezane sa ritmom spavanja, fizičkom aktivnošću ili redovnošću obroka često se primećuju ranije nego što ljudi očekuju. Organizam ne čeka da prođu meseci kako bi počeo da reaguje na nove okolnosti.
Prvi efekti ne moraju biti odmah vidljivi
Iako se određeni procesi pokreću relativno brzo, ljudi ih često ne primećuju jer očekuju velike i trenutne rezultate. U praksi se prilagođavanje najpre može odraziti na nivo energije, koncentraciju ili opšti osećaj svakodnevnog funkcionisanja.
Doslednost ima veći značaj od intenziteta
Stručnjaci ističu da organizam često bolje reaguje na manje, ali redovne promene nego na kratkotrajne i intenzivne pokušaje da se sve promeni odjednom. Upravo zbog toga male navike koje se dosledno ponavljaju mogu ostaviti veći trag nego povremeni veliki napori.
Organizam se mnogo brže prilagođava jednoj promeni nego što stručnjaci nekada verovali. To pokazuje koliko i male svakodnevne odluke mogu imati značaj kada se pretvore u navike koje se redovno ponavljaju.