Odnos prema hrani ne ostaje isti tokom života. Način na koji jedemo, razmišljamo o obrocima i biramo namirnice menja se kako se menjaju godine, obaveze i prioriteti.
Hrana vremenom prestaje da bude samo navika i postaje odraz životnog tempa.
Detinjstvo i jednostavan odnos prema obrocima
U detinjstvu je hrana deo rutine koju oblikuju roditelji. Obroci su vezani za sigurnost i porodični ritam, a izbor hrane retko zavisi od ličnih odluka. U ovoj fazi hrana se doživljava spontano i bez razmišljanja.
Odrastanje i gubitak strukture
Ulaskom u odraslo doba, struktura obroka često nestaje. Obaveze, posao i brz tempo utiču na neredovne obroke i izbor hrane koji se prilagođava vremenu, a ne potrebama. U ovoj fazi odnos prema hrani postaje praktičan, ali često neusklađen.
Zrelost i svesniji izbori
Sa godinama dolazi veća svest o tome kako hrana utiče na energiju i osećaj u telu. Ljudi počinju da obraćaju pažnju na ritam obroka, količinu i kvalitet. Hrana se tada posmatra kao deo brige o sebi, a ne samo kao obaveza.
Hrana kao deo ravnoteže
U kasnijim fazama života odnos prema hrani postaje mirniji. Nestaje potreba za ekstremima i pravilima, a na prvo mesto dolazi stabilnost i osećaj lakoće. Takav odnos prema hrani često prati i opšti osećaj ravnoteže.
