Postoje ljudi koji i u veoma zahtevnim situacijama uspevaju da donesu odluku bez dugog premišljanja, dok drugi danima ili nedeljama razmatraju svaki mogući ishod. Na prvi pogled može izgledati da je razlika u hrabrosti ili samopouzdanju, ali psiholozi smatraju da odgovor često leži u načinu razmišljanja.
Procena rizika nije ista kod svih ljudi. Dok jedni najveću pažnju usmeravaju na ono što bi moglo da pođe po zlu, drugi pokušavaju da istovremeno sagledaju moguće koristi, posledice i realnu verovatnoću različitih ishoda.
Upravo zato dve osobe mogu potpuno različito reagovati kada se nađu pred istom odlukom, iako raspolažu gotovo identičnim informacijama.
Strah nije jedini faktor
Teške odluke ne izazivaju nelagodu samo zbog mogućeg neuspeha. Na njih utiču prethodna iskustva, način razmišljanja i spremnost da se prihvati određena doza neizvesnosti. Ljudi koji to razumeju često ostaju smireniji kada biraju između više mogućnosti.
Pažnju usmeravaju na ono što mogu da kontrolišu
Umesto da razmišljaju o svim mogućim negativnim scenarijima, fokusiraju se na informacije koje mogu da provere i korake koje mogu da preduzmu.
Takav pristup smanjuje osećaj preopterećenosti jer se energija ne troši na pretpostavke koje nije moguće potvrditi.
Kada postoji jasan plan narednih koraka, čak i zahtevna odluka deluje manje zastrašujuće.
Ne traže savršenu sigurnost
Mnogi odlažu odluke čekajući trenutak u kojem će imati sve odgovore. U stvarnosti se takva situacija retko dogodi, pa predugo čekanje može stvoriti dodatni pritisak.
Osobe koje efikasnije odlučuju prihvataju da će određeni nivo neizvesnosti uvek postojati i prilagođavaju očekivanja toj činjenici.
Iskustvo menja pogled na rizik
Svaka prethodno doneta odluka, bez obzira na ishod, doprinosi boljoj proceni budućih situacija. Zato ljudi koji su prošli kroz različite izazove često razvijaju više poverenja u sopstvenu sposobnost procene.
Način na koji procenjujemo neizvesnost često ima veći uticaj na izbor nego sama težina situacije. Kada se rizik sagleda iz više uglova, odluke postaju promišljenije i manje opterećene strahom.
Umesto potrage za apsolutnom sigurnošću, korisnije je razvijati naviku realnog sagledavanja činjenica i mogućih ishoda. Upravo takav pristup vremenom olakšava donošenje važnih životnih odluka.