Neke navike su toliko ukorenjene u svakodnevicu da ih više ne dovodimo u pitanje. Ipak, upravo te sitne rutine često doprinose osećaju iscrpljenosti koji se postepeno pojačava. One ne deluju dramatično, ali se njihov efekat akumulira tokom vremena.
Stalna dostupnost
Navika da se odmah odgovara na poruke i pozive stvara neprekidan osećaj obaveze. I kada formalne dužnosti završe, pažnja ostaje rasuta. Ovakva dostupnost otežava pravi mentalni predah.
Prekidanje sopstvenog fokusa
Često prebacivanje sa jedne aktivnosti na drugu troši više energije nego što mislimo. Kada koncentracija stalno prekida tok misli, javlja se zamor koji nije odmah primetan.
Odugovlačenje važnih odluka
Izbegavanje razgovora ili odluka koje zahtevaju suočavanje može delovati kao kratkoročno olakšanje. Međutim, dugoročno stvara dodatni pritisak i unutrašnju napetost.
Navika da se odmor popuni sadržajem
Kada i vreme za pauzu ispunimo obavezama ili intenzivnim sadržajem, organizam nema priliku da se zaista oporavi. Odmor bez stvarnog isključenja produžava osećaj umora.
Navike koje iscrpljuju često su one koje smatramo normalnim delom dana. Tek kada ih prepoznamo, postaje jasno koliko utiču na energiju i raspoloženje. Svesno prilagođavanje rutine može doneti primetnu promenu u osećaju stabilnosti i snage.
