Zvonjenje u ušima se u narodnim verovanjima nikada nije posmatralo kao slučajna pojava. Naši preci su smatrali da telo često reaguje pre nego što um shvati šta se dešava oko nas, pa su takve signale povezivali sa porukama, događajima i ljudima koji nas pominju.
Posebno značenje pridavalo se zvonjenju u desnom uhu.
Dobri glasovi i lepe reči
Prema najrasprostranjenijem verovanju, zvonjenje u desnom uhu znači da vas neko pominje u pozitivnom kontekstu. Verovalo se da neko govori lepo o vama, hvali vas ili vas se seća sa dobrim mislima. Zbog toga su stariji ljudi često govorili da se desno uho ne treba ignorisati, jer nosi dobru poruku.
Najava dobrih vesti
U mnogim krajevima smatralo se da zvonjenje u desnom uhu može biti znak da stiže dobra vest. To je moglo da se odnosi na poruku, susret ili događaj koji će obradovati osobu. Zbog toga su ljudi često obraćali pažnju na to šta se dešava neposredno nakon što osete zvonjenje.
Razlika između desnog i levog uha
Narodna verovanja jasno su pravila razliku između desnog i levog uha. Dok je desno uho bilo povezano sa lepim rečima i dobrim mislima, levo uho se češće dovodilo u vezu sa ogovaranjem ili neprijatnim pričama. Zbog toga se desno uho smatralo povoljnijim znakom.
Zašto su ljudi verovali u ove znakove
U vremenima kada nije bilo brzih informacija, ljudi su se oslanjali na znakove iz okoline i sopstvenog tela. Takva verovanja davala su smisao neobjašnjivim pojavama i pomagale ljudima da se osećaju povezano sa drugima. I danas, iako živimo drugačije, mnogi se sete ovih tumačenja kada osete iznenadno zvonjenje u uhu.
