Roditeljstvo se često doživljava kao niz velikih odluka, ali u praksi se pokazuje da upravo male, svakodnevne odluke imaju najdublji uticaj na dete.
Način na koji roditelji reaguju u običnim situacijama postaje obrazac koji deca usvajaju i nose sa sobom kroz život.
Jedna od takvih odluka odnosi se na pažnju koju roditelji poklanjaju detetu u trenucima kada ono želi da nešto podeli. Čak i kratko prisustvo i iskreno slušanje stvaraju osećaj sigurnosti i prihvaćenosti, što je osnova zdravog odnosa.
Važnu ulogu ima i doslednost u pravilima. Kada su granice jasne i stabilne, deca se osećaju sigurnije jer znaju šta mogu da očekuju. Promenljiva pravila često stvaraju zbunjenost i nesigurnost, iako to nije roditeljska namera.
Način na koji roditelji reaguju na greške deteta takođe ima veliki značaj. Smiren pristup i razgovor pomažu detetu da razume posledice svojih postupaka, umesto da greške doživljava kao lični neuspeh.
Roditelji često potcenjuju i značaj sopstvenog primera. Deca najviše uče posmatrajući ponašanje odraslih, a ne slušajući savete. Svaka mala odluka u svakodnevici postaje poruka koju dete pamti.
Zbog toga stručnjaci često ističu da nije presudno da roditelji budu savršeni, već svesni. Male, promišljene odluke, ponavljane iz dana u dan, grade stabilno i podsticajno okruženje za odrastanje deteta.