Neki ljudi gotovo svakodnevno koriste rečenicu „nije bitno“, čak i kada je očigledno da ih je nešto povredilo, razočaralo ili iznerviralo. Na prvi pogled deluje kao znak smirenosti i ravnodušnosti, ali psiholozi smatraju da iza takvog ponašanja često stoji mnogo dublji emotivni obrazac.
Mnogi tokom godina nauče da potiskuju emocije kako ne bi delovali slabo pred drugima. Upravo zato ljudi koji uvek pokušavaju da umanje svoje probleme često nose mnogo veći teret nego što okolina može da primeti.
Zašto ljudi umanjuju ono što osećaju
Stručnjaci objašnjavaju da potreba za stalnim umanjivanjem problema često dolazi iz straha od odbacivanja ili osuđivanja. Osoba vremenom počne da veruje da njene emocije nisu dovoljno važne da bi ih drugi saslušali. Zbog toga se mnogi povlače u sebe čak i kada im je podrška najpotrebnija.
Kod nekih ljudi to postane automatska reakcija. Umesto da otvoreno kažu da su povređeni, razočarani ili umorni, oni sve svode na kratko „nije bitno“, iako u sebi osećaju potpuno drugačije.
Sitni znakovi koje okolina često ne primećuje
Ljudi koji potiskuju emocije često menjaju ponašanje na suptilan način. Mogu delovati povučeno, brzo menjati temu razgovora ili pokušavati da se nasmeju onda kada im zapravo nije do toga. Upravo te male promene često otkrivaju da problem ipak postoji.
Psiholozi upozoravaju da dugotrajno ignorisanje sopstvenih osećanja može da dovede do emocionalnog umora i osećaja unutrašnje praznine. Zato je važno da ljudi imaju prostor u kome mogu iskreno da kažu šta ih muči bez straha da će biti pogrešno shvaćeni.
Ponekad upravo oni koji najčešće govore da je sve u redu najviše žele da ih neko zaista sasluša. Jedna iskrena rečenica i malo pažnje često znače mnogo više nego što ljudi misle.