Telefon, računar, televizor, sat i drugi uređaji koje svakodnevno koristimo često imaju mnogo više mogućnosti nego što zaista koristimo. Nije neobično da se mesecima oslanjamo na nekoliko poznatih funkcija, dok druge ostanu neprimećene. Razlog je jednostavan: kada nam nešto radi posao, retko imamo potrebu da istražujemo šta još može da uradi.
Zato nije potrebno odmah razmišljati o novom uređaju kada želimo nešto praktičnije. Ponekad je dovoljno da bolje upoznamo ono što već imamo. Nekoliko korisnih podešavanja i funkcija može olakšati svakodnevne zadatke, smanjiti broj ponavljanja i učiniti uređaj prilagođenijim načinu na koji ga zaista koristimo.
Počnite od funkcija koje rešavaju konkretan problem
Najbolje je da ne pokušavamo da naučimo sve mogućnosti uređaja odjednom. Umesto toga, razmislimo šta nam svakodnevno oduzima vreme. Ako često tražimo iste informacije, prebacujemo fotografije, zaboravljamo obaveze ili ponavljamo isti postupak, možda već postoji funkcija koja to može pojednostaviti. Kada imamo konkretan problem, lakše je pronaći funkciju koja nam zaista treba. Pre nego što potražimo rešenje na internetu ili počnemo da instaliramo dodatne aplikacije, korisno je proveriti šta uređaj već nudi. Često se problem može rešiti opcijom koja je već ugrađena, samo nije deo našeg uobičajenog načina rada.
Proverite podešavanja koja svakodnevno preskačemo
Uređaji često imaju menije koje otvorimo samo kada nešto ne radi. Ipak, upravo tu mogu biti opcije koje menjaju način korišćenja. Vredi povremeno pogledati podešavanja ekrana, zvuka, obaveštenja, privatnosti, povezivanja i organizacije sadržaja. Ne treba menjati sve što pronađemo; korisnije je razumeti nekoliko opcija koje bi nam mogle odgovarati. Takav pregled može biti posebno koristan kada uređaj koristimo godinama. Nove funkcije se ponekad dodaju kroz ažuriranja, a neke postoje od početka, ali su ostale skrivene u menijima koje retko otvaramo.
Prečice mogu skratiti radnje koje stalno ponavljamo
Ako neku radnju obavljamo više puta dnevno, vredi proveriti da li uređaj nudi prečicu. To može biti brži pristup određenoj funkciji, glasovna komanda, prečica na početnom ekranu ili druga mogućnost koja smanjuje broj koraka. Mala ušteda po jednoj radnji možda deluje nevažno, ali se kroz nedelje može pretvoriti u mnogo manje nepotrebnog kliktanja i traženja. Prečica ima smisla samo ako nam je prirodna. Ako je teško pamtimo ili zahteva više koraka nego uobičajeni postupak, verovatno nam neće stvarno uštedeti vreme.
Obaveštenja ne moraju da prekidaju svaki trenutak
Veliki broj aplikacija i uređaja šalje obaveštenja po podrazumevanim podešavanjima. Ako nas često prekidaju poruke koje nisu hitne, vredi proveriti šta zaista želimo da vidimo odmah. Isključivanje ili smanjivanje nepotrebnih obaveštenja može učiniti uređaj mirnijim i preglednijim. Cilj nije propustiti važne informacije, već napraviti razliku između onoga što traži trenutnu pažnju i onoga što može da sačeka. Pre nego što isključimo nešto, možemo nekoliko dana pratiti šta nas najčešće prekida. Tako ćemo lakše napraviti razliku između korisnih obaveštenja i onih koja samo stvaraju dodatnu buku.
Organizacija sadržaja često je važnija od dodatnih funkcija
Fotografije, dokumenti, beleške i aplikacije mogu postati nepregledni ako ih godinama samo dodajemo. Uređaj koji ima mnogo mogućnosti ne pomaže mnogo ako ne možemo brzo da pronađemo ono što nam treba. Povremeno sređivanje foldera, albuma, početnog ekrana ili liste aplikacija može učiniti postojeće funkcije mnogo korisnijim. Dobra organizacija često daje veći efekat od instaliranja još jednog alata. Posebno je korisno izbrisati ili skloniti ono što više ne koristimo. Kada je početni ekran i sadržaj pregledniji, funkcije koje već imamo lakše se pronalaze i koriste.
Povežite uređaje koje već koristite kada to ima smisla
Ako kod kuće imamo više uređaja, možda već postoji jednostavan način da sarađuju. Telefon i računar mogu biti povezani za prenos određenih sadržaja, televizor može koristiti funkcije povezivanja sa drugim uređajima, a neki uređaji mogu deliti određene podatke ili podešavanja. Pre povezivanja treba proveriti šta nam je zaista potrebno i kakve dozvole uređaji traže. Nema smisla uključivati funkciju samo zato što postoji. U nekim slučajevima dovoljno je da proverimo koje opcije povezivanja postoje i da li ih zaista podržavaju svi uređaji koje želimo da koristimo. Tako izbegavamo nepotrebno podešavanje nečega što nam na kraju neće koristiti.
Naučite jednu novu funkciju umesto deset odjednom
Veliki broj opcija može delovati korisno, ali ako pokušamo da ih sve zapamtimo, brzo ćemo odustati. Mnogo je praktičnije izabrati jednu funkciju koja bi nam mogla koristiti i nekoliko dana je stvarno primenjivati. Ako se pokaže korisnom, možemo preći na sledeću. Tako se uređaj postepeno prilagođava našim navikama, umesto da mi pokušavamo da promenimo sve navike odjednom. Posle nekoliko dana možemo proceniti da li nam nova funkcija zaista olakšava posao. Ako je ne koristimo ili stalno zaboravljamo da postoji, nema potrebe da je zadržimo samo zato što je tehnički zanimljiva.
Pogledajte zvanična uputstva kada ne znate čemu funkcija služi
Ne treba nagađati kada neka opcija utiče na način rada uređaja, čuvanje podataka ili povezivanje. Kratko zvanično uputstvo proizvođača može biti korisnije od nasumičnog menjanja podešavanja. Posebno je dobro proveriti naziv funkcije, šta tačno radi i da li može da promeni nešto što nam je važno. Tako istraživanje novih mogućnosti ostaje jednostavno i bez nepotrebnog eksperimentisanja. Zvanična dokumentacija je naročito korisna kada naziv funkcije nije dovoljno jasan ili kada se opcija razlikuje između modela. Tako izbegavamo da tuđe uputstvo za drugi uređaj primenimo na svoj.
Ne koristite funkciju samo zato što je dostupna
Više funkcija ne znači automatski i bolje iskustvo. Ako neka opcija komplikuje postupak koji nam je već jednostavan, nema razloga da je uvodimo. Najkorisnije funkcije su one koje stvarno odgovaraju našim navikama. Uređaj treba da nam olakša svakodnevicu, a ne da nas tera da učimo nove postupke bez jasne koristi. Postoje funkcije koje zvuče korisno, ali u našem slučaju samo dodaju komplikaciju. To je sasvim u redu: dobar izbor nije onaj u kome koristimo najviše opcija, već onaj u kome koristimo prave opcije.
Najviše možemo dobiti kada uređaj prilagodimo svom načinu korišćenja
Umesto da učimo napamet sve što uređaj može, bolje je da prvo upoznamo nekoliko mogućnosti koje odgovaraju našim potrebama. Jedan uređaj može nekome biti alat za organizaciju, drugome za komunikaciju, trećem za zabavu ili posao. Kada se funkcije biraju prema stvarnom načinu korišćenja, postojeći uređaj često može pružiti mnogo više nego što smo mislili. Ponekad je potrebno samo malo vremena da otkrijemo funkciju koju smo do tada potpuno zanemarivali. Zato se vredi povremeno vratiti uređajima koje već imamo i postaviti jednostavno pitanje: šta mi danas najviše otežava svakodnevni rad i da li ovaj uređaj već ima način da to reši?
