Izbacivanje slatkiša i hleba često je prva odluka koju ljudi donesu kada požele da smršaju. Deluje logično, odgovorno i zdravo, pa se očekuje da će se rezultati brzo pojaviti.
Međutim, mnogi se iznenade kada posle početnog entuzijazma shvate da se kilaža ne pomera, ili da se telo menja mnogo sporije nego što su očekivali, uprkos trudu koji ulažu svakog dana.
Kada telo ne razume vašu nameru
Telo ne razmišlja u kategorijama zdravo i nezdravo, već reaguje na osećaj sigurnosti ili pritiska. Kada se naglo izbace namirnice koje su godinama bile deo svakodnevice, organizam to često doživljava kao signal da dolazi period uskraćivanja. Umesto da troši energiju, telo počinje da je čuva, jer mu je važnije da se zaštiti nego da se menja.
Problem nije u hlebu, već u stalnoj kontroli
Mnogi ljudi tada počinju da stalno razmišljaju o hrani, planiraju svaki zalogaj i proveravaju sebe da li su nešto pogrešili. Taj neprestani mentalni pritisak stvara napetost koja se prenosi na celo telo. Čak i ako obroci deluju lagano i zdravo, način na koji se jedu često je ispunjen krivicom i strahom da će se kilaža vratiti.
Zašto vaga ostaje ista
Kada je telo u stanju opreza, promene se odvijaju sporije. Organizam pokušava da izvuče maksimum iz onoga što dobije, pa se kilaža zadržava kao vid rezerve. To ne znači da radite nešto pogrešno u izboru hrane, već da telo još nije dobilo signal da je bezbedno da pusti višak.
Šta se menja kada se pritisak smanji
Onog trenutka kada se odnos prema hrani opusti, a obroci prestanu da budu izvor brige, telo često reaguje drugačije. Kada nema stalnog osećaja kontrole i zabrane, organizam se lakše prilagođava i promene dolaze prirodnije. Mršavljenje tada prestaje da bude borba i postaje proces koji se uklapa u svakodnevni ritam.
Izbacivanje slatkiša i hleba samo po sebi nije greška, ali način na koji se to radi često jeste. Kada se telu da prostora da se oseća sigurno, ono mnogo lakše pokazuje spremnost na promenu, bez stalne borbe sa vagom i sopstvenim mislima.
