Praznična okupljanja lako se pretvore u nekoliko sati razgovora za stolom, ali porodični kviz može da pokrene i one koji se inače brzo povuku iz razgovora. Najbolje prolaze pitanja koja nisu previše teška i ne traže da jedna generacija zna sve odgovore.
Umesto klasičnog nadmetanja u znanju, kviz može da bude mešavina zanimljivosti, porodičnih uspomena, pogađanja i brzih zadataka. Tako dete može da osvoji poen pitanjem o crtanom filmu, a baka ili deka pitanjem o nečemu što mlađi učesnici nisu imali priliku da upoznaju.
Pitanja u kojima svako ima svoju šansu
Napravite nekoliko kategorija koje se smenjuju, umesto da ceo kviz bude posvećen jednoj temi. Dobar izbor su filmovi i serije, muzika, sport, putovanja, zanimljivosti, život nekada i pitanja o praznicima. Svaka kategorija može da ima nekoliko lakših pitanja i jedno koje traži malo više razmišljanja. Ako ima mnogo učesnika, pitanja možete podeliti po nivoima težine, ali nemojte unapred vezivati teže nivoe za odrasle. Dete koje voli geografiju ili muziku može sasvim lako da osvoji poen tamo gde bi odrasli zastali.
Posebno je zanimljivo kada pitanja prelaze generacijske granice. Na primer, odrasli mogu da pogađaju naziv popularnog crtanog filma, dok deca pokušavaju da prepoznaju predmet koji se nekada često koristio u domaćinstvu. Tako niko unapred ne dobija ulogu „stručnjaka“ za ceo kviz. Dobro je i da se kategorije unapred najave, jer učesnici tada mogu da se opuste i razmišljaju bez osećaja da će svako pitanje biti iznenadni test.
Pogađanje porodičnih uspomena
Ova runda može biti potpuno drugačija od opšteg znanja. Jedna osoba pripremi kratke opise događaja, starih putovanja, smešnih situacija ili porodičnih običaja, a ostali pokušavaju da pogode na koga ili na koji događaj se opis odnosi.
Možete ubaciti i fotografije, ali bez pokazivanja imena i datuma. Ko prepozna mesto, osobu ili događaj dobija poen, dok dodatni poen može da osvoji onaj ko se seti još nekog detalja. Deca takođe mogu da pripreme pitanja o događajima kojih se odrasli možda ne sećaju. Za fotografije možete koristiti i stare razglednice ili slike predmeta, ako ih imate, pa pogađanje dobija dodatni element iznenađenja.
Najzabavnije je kada odgovori ne budu samo tačni ili netačni, već pokrenu kratku priču. Ako neko uz pitanje doda uspomenu koje se drugi nisu setili, kviz dobija i društvenu dimenziju.
Runda brzih asocijacija
Za ovu igru dovoljne su ceduljice i olovka. Napišite pojmove koje svi mogu da poznaju, od životinja i hrane do filmova, gradova i predmeta. Jedan igrač izvlači pojam i objašnjava ga bez izgovaranja same reči, dok ostali pokušavaju da pogode u ograničenom vremenu. Dobro pravilo je da se svaki igrač bar jednom nađe u ulozi onoga koji objašnjava pojam, jer tada i povučeniji učesnici dobijaju svoj trenutak.
Za mlađu decu pojmovi treba da budu jednostavni, a za odrasle možete dodati složenije izraze. Još bolja varijanta je da se timovi sastave tako da u svakom budu i deca i odrasli, pa rezultat ne zavisi samo od jedne osobe.
Možete uvesti i pantomimu ili crtanje. Tada pitanje više nije samo šta neko zna, već koliko dobro ume da objasni poznatu stvar bez korišćenja najlakšeg odgovora.
Pitanja sa neobičnim odgovorima
Ne mora svako pitanje da ima odgovor koji se uči iz knjige. Probajte sa pitanjima poput: koji predmet biste poneli na pusto ostrvo, šta bi član porodice izabrao za supermoć ili ko bi najduže izdržao bez telefona. U ovoj rundi nema potrebe da postoji samo jedan „tačan“ odgovor. Na primer, pitanje može da bude koji bi član porodice prvi otvorio frižider usred noći ili ko bi najverovatnije zaboravio gde je ostavio ključeve. Bitno je da pitanja budu dobronamerna i da nikoga ne prozivaju.
Možete bodovati pogađanje odgovora većine. Svako anonimno napiše izbor, odgovori se otkriju istovremeno, a poen dobija onaj ko je pogodio šta će izabrati najveći broj učesnika. Ovo često uključuje i najmlađe jer ne zahteva posebno znanje.
Još jedna mogućnost je da učesnici pogađaju ko je napisao određeni odgovor. Takva pitanja brzo otkrivaju male porodične navike i simpatije, ali ostaju dovoljno lagana da razgovor ne postane neprijatan.
Kako da kviz ostane zabavan do kraja
Ne morate praviti veliki događaj sa komplikovanim pravilima. Četiri ili pet kratkih rundi od po nekoliko pitanja često su dovoljne, posebno kada učestvuju deca. Između rundi možete napraviti pauzu, promeniti sastav timova ili ubaciti pitanje za sve. Ako su deca mala, jedna runda može imati samo pet pitanja i trajati desetak minuta, pa se kasnije možete vratiti igri kada im ponovo poraste pažnja.
Za bodovanje je dovoljna sveska ili papir. Ako želite dodatnu motivaciju, nagrada ne mora da bude vredna: pobednički tim može da bira sledeći film, muziku ili društvenu igru za zajedničko veče.
Najvažnije je da pitanja ne pretvore okupljanje u test znanja. Ako se učesnici smeju, prisećaju i dopunjuju jedni druge, kviz je već uradio ono zbog čega je uveden — okupio je različite generacije oko iste igre. Tako praznični kviz ostaje igra, a ne još jedna obaveza.
