Kada porodica živi u drugom gradu ili državi, video-poziv lako postane kratko javljanje uz isto pitanje: „Šta ima novo?“ Posle nekoliko minuta razgovor može da utihne, naročito kada se svi viđaju samo preko ekrana. Zato ponekad vredi promeniti format druženja, a ne samo produžiti razgovor.
Najbolje ideje ne traže posebnu opremu ni mnogo pripreme. Dovoljno je da svi imaju telefon ili računar sa kamerom, a da poziv dobije mali zajednički zadatak, igru ili ritual koji će učesnicima dati razlog da ostanu zajedno duže.
Veče sa porodičnim kvizom
Umesto klasičnog razgovora, jedna osoba može pripremiti desetak pitanja o porodici. To mogu biti uspomene, sitnice iz svakodnevnog života ili pitanja poput toga ko se prvi setio određenog događaja. Poenta nije da neko pobedi, već da odgovori pokrenu priče koje se inače možda ne bi pojavile.
Još zanimljivije je da pitanja pripremaju svi pomalo. Svako može poslati nekoliko pitanja unapred, a zatim ih jedna osoba čita tokom poziva. Tako se i najmlađi članovi porodice mogu uključiti, naročito ako pitanja budu kratka i jednostavna.
Ako porodica ima mnogo članova, možete napraviti dva mala tima. Takav raspored daje razgovoru ritam, ali ostavlja dovoljno prostora za šalu i prisećanje.
Ista aktivnost, svako u svom domu
Video-poziv ne mora da bude samo razgovor. Dogovorite se da svi istovremeno rade istu jednostavnu stvar: piju kafu, slažu slagalicu, crtaju, sređuju fotografije ili prave papirne ukrase za neku priliku. Kada svi rade nešto paralelno, tišina više ne deluje neprijatno.
Posebno lepo funkcionišu aktivnosti koje ne zahtevaju da svi stalno gledaju u ekran. Kamera tada postaje prozor između različitih domova, a razgovor se prirodno odvija dok svako radi svojim tempom.
Za ovakav poziv korisno je unapred dogovoriti trajanje. Sat vremena je često dovoljno da druženje ostane prijatno, bez osećaja da neko mora da sedi ispred ekrana dok se više nema o čemu pričati.
Porodični foto-sat
Svako neka izabere pet fotografija iz telefona ili starog albuma koje imaju neku priču. Tokom poziva ih pokazujte jednu po jednu, ali bez objašnjenja na početku. Ostali pokušavaju da pogode gde je fotografija nastala, koje je godine bila ili šta se tog dana dogodilo.
Ova ideja posebno dobro radi sa starijim članovima porodice jer može da otvori sećanja koja mlađi nisu čuli. Fotografije sa putovanja, proslava i davnih okupljanja često postanu mnogo zanimljivije kada se uz njih čuje priča osobe koja ih pamti.
Možete napraviti i mali izazov: svako mora da izabere jednu fotografiju koju niko drugi nema. Tako se često otkriju zaboravljeni trenuci koji bi inače ostali sakriveni u galeriji.
Film ili emisija, ali sa dogovorenim pravilima
Zajedničko gledanje može biti dobar izbor, ali samo ako ne pokušate da vodite paralelne razgovore dok traje sadržaj. Jednostavnija varijanta je da svi unapred izaberu film, epizodu ili dokumentarni sadržaj, pogledaju ga u približno isto vreme, a zatim se uključe u video-poziv radi razgovora. Platforme za video-pozive i servisi za gledanje na daljinu nude različite načine za ovakvo povezivanje, ali dostupne funkcije zavise od aplikacije i uređaja.
Da razgovor ne bi ostao na „je l' vam se svidelo“, svako može dobiti jedno pitanje. Na primer: koji lik biste pozvali na večeru, koji trenutak vam je bio najupečatljiviji ili šta biste promenili u priči. Tako film postaje povod za druženje, a ne samo sadržaj koji svi gledaju odvojeno.
Ako u porodici postoje različite generacije, birajte nešto što može da pokrene razgovor i van samog filma. Dokumentarac o mestu koje neko poznaje ili stara emisija koju stariji pamte može biti dobar most između generacija.
16:9
Kuvanje i večera preko ekrana
Svako može spremiti jednostavnu večeru kod kuće i onda sesti za sto u isto vreme. Ne morate praviti isto jelo; zanimljivije je da svako pokaže šta se tog dana nalazi na njegovom stolu i kaže zašto je baš to izabrao.
Ako želite više aktivnosti, napravite „tajni sastojak“ izazov: svako pokaže jedan sastojak koji ima kod kuće, a ostali pokušavaju da pogode šta bi od njega mogli napraviti. Ideja je više razgovorna igra nego kulinarsko takmičenje, pa ne zahteva komplikovanu pripremu.
Za porodice sa decom može se uvesti i pravilo da najmlađi osmisle temu večere ili izaberu muziku koja će se slušati. Time dobijaju svoju ulogu, umesto da budu samo posmatrači razgovora odraslih.
Najlepši deo ovakvog druženja jeste što ne pokušava da kopira pravi susret. Ekran ima svoje ograničenje, ali kada mu dodate zajedničku aktivnost, porodica više nije samo grupa ljudi koja se gleda kroz kameru. Postaje grupa koja u istom trenutku nešto radi, pamti, igra se ili se smeje.
Mala porodična tradicija samo za video-poziv
Najbolje ideje često postanu zanimljive tek kada se ponavljaju. Možete uvesti petak za porodični kviz, nedelju za fotografije ili jedan termin mesečno kada svako donosi predmet koji ima posebnu priču. Vremenom sam termin postaje nešto čemu se članovi porodice raduju.
Dobra tradicija ne mora biti dugačka. Ako se svi umore posle 45 minuta, nema potrebe da poziv traje dva sata samo zato što je tako ranije bilo. Važnije je da se ljudi uključe sa željom da učestvuju i da sledeći susret ostavi temu za nastavak.
Možete menjati domaćina iz susreta u susret. Tako jedna osoba ne mora stalno da smišlja program, a svako može povremeno doneti novu ideju.
