Iako je odeća okačena u istoj sobi, različiti komadi mogu da se osuše u potpuno različito vreme. Jedna majica može biti skoro suva dok su deblji delovi dukserice, pantalona ili peškira još vlažni. Razlog nije samo u temperaturi prostorije, već u kombinaciji osobina tkanine, količine vode, načina kačenja i vazduha koji dolazi do odeće.
Zato nije neobično da veš koji je opran zajedno ne bude suv zajedno. Svaki komad počinje sušenje sa nešto drugačijom količinom vlage i drugačijim uslovima na svojoj površini.
Različite tkanine zadržavaju različitu količinu vode
Materijali nemaju istu strukturu i ne zadržavaju vlagu na isti način. Neki komadi posle pranja ostaju relativno lagani, dok drugi u sebi zadržavaju više vode i zato imaju više vlage koju treba ukloniti.
Čak i kada dve stvari izgledaju slično, njihov sastav i način tkanja mogu dovesti do različitog ponašanja tokom sušenja. Zato vreme potrebno da se osuše ne mora biti isto.
Debljina materijala usporava sušenje
Kod tanke tkanine voda je raspoređena u relativno tankom sloju i lakše dolazi do površine. Kod debljih komada vlaga može ostati dublje u materijalu, pa spoljašnji deo deluje suv dok unutrašnji još nije.
To je naročito primetno na kapuljačama, pojasima, džepovima, manžetnama i delovima gde je materijal presavijen ili ima više slojeva.
Nije svaki deo odeće jednako izložen vazduhu
Ista soba ne znači da svaki deo odeće dobija isti protok vazduha. Komad koji je potpuno raširen može biti mnogo bolje izložen vazduhu od dela koji je preklopljen ili prislonjen uz drugi komad.
Ako se dve stvari dodiruju, vazduh teže dolazi do površine između njih. Zbog toga raspored na sušilici može napraviti vidljivu razliku u vremenu sušenja.
Odeća ne izlazi iz centrifuge sa istom količinom vode
Posle centrifuge različiti komadi mogu imati različitu količinu preostale vlage. Na to utiču materijal, veličina, oblik i način na koji se tkanina ponaša tokom okretanja u mašini.
Komad koji je izašao teži i vlažniji jednostavno ima više vode koju treba da izgubi. Zato može ostati mokar duže iako visi odmah pored lakšeg komada.
Oblik i način kačenja menjaju površinu koja se suši
Veliki komad odeće ne mora se sušiti brzo samo zato što ima veliku površinu. Ako je deo materijala preklopljen preko prečke ili zgužvan, stvarna površina koja je dobro izložena vazduhu je manja.
Način kačenja je zato važan. Raširen komad omogućava bolji pristup vazduha, dok zbijeni ili višeslojni delovi mogu ostati vlažni mnogo duže.
Uslovi nisu potpuno isti u svakom delu sobe
Temperatura i vlažnost vazduha mogu se malo razlikovati od jednog dela prostorije do drugog. Blizina prozora, vrata ili mesta kroz koje vazduh češće cirkuliše može uticati na brzinu sušenja.
Važna je i promena vazduha oko odeće. Kako voda isparava, vazduh neposredno uz mokru tkaninu postaje vlažniji. Ako se taj vazduh sporo menja, sušenje može postajati sporije.
Zašto najdeblji delovi ostaju vlažni najduže
Spoljašnja površina može relativno brzo izgubiti osećaj vlažnosti, ali to ne znači da je ceo komad suv. Kod višeslojnih delova vlaga iz unutrašnjosti mora postepeno dospeti do površine.
Zato se pri proveri ne treba oslanjati samo na najtanji deo odeće. Deblji spojevi, porubi, džepovi i presavijeni delovi često daju realniju sliku o tome da li je komad zaista suv.
Materijal i način tkanja mogu uticati na to koliko se vode zadrži između vlakana. Zbog toga dve majice koje deluju veoma slično mogu imati različito vreme sušenja.
Kod deblje odeće nije dovoljno da vazduh dodiruje samo spoljašnju površinu. Vlaga iz unutrašnjeg dela mora da se pomeri prema površini pre nego što i taj deo može da se osuši.
Ako je rukav prebačen preko drugog komada ili je kapuljača zgužvana, vazduh teže prolazi kroz taj deo. Način kačenja zato može promeniti rezultat i bez promene temperature.
Razlika u količini vode posle centrifuge može biti mala na početku, ali se kasnije pretvara u primetnu razliku u vremenu sušenja. Vlažniji komad ima jednostavno više vode koju treba da izgubi.
Velika površina nije automatski prednost ako je deo tkanine presavijen. Za sušenje je važno koliko je površine stvarno izloženo vazduhu.
Komad koji visi bliže prozoru ili mestu sa većim strujanjem vazduha može se osušiti pre komada koji je samo nekoliko koraka dalje. Isti prostor ne znači identične mikro-uslove.
Kako voda isparava, vazduh neposredno oko odeće postaje vlažniji. Ako se ta vlaga sporo odvodi, završni deo sušenja može trajati duže.
Šavovi, porubi i višeslojni delovi često ostaju poslednja vlažna mesta jer na maloj površini imaju više materijala.
Razmak između komada takođe utiče na sušenje. Kada je sušilica pretrpana, odeća može međusobno zakloniti delove površine i usporiti isparavanje.
Zato je sasvim moguće da se veš okačen u istoj sobi suši različitim tempom. Razlika nastaje iz kombinacije osobina svakog komada i uslova neposredno oko njega.
