Neke fioke ostaju relativno čiste nedeljama, dok se u drugima već posle nekoliko dana pojavi tanak sloj prašine. Iako deluje da je razlika posledica samo toga koliko često ih brišete, na količinu naslaga utiču i način na koji fioka stoji, šta se u njoj čuva i koliko vazduha kroz nju prolazi.
Posebno se to primećuje kod plitkih fioka koje se često otvaraju ili kod onih koje se nalaze blizu poda. Prašina tada ne dolazi samo odozgo, već se u fioku unosi zajedno sa vazduhom i sitnim česticama koje se pomeraju po prostoriji.
Fioka nije zatvoren prostor čim je zatvorite
Čak i kada je prednja strana potpuno nalegla na element, unutrašnjost nije hermetički odvojena od prostorije. Sitni razmaci oko fronta, bočne stranice i samog mehanizma ostavljaju dovoljno prostora da vazduh cirkuliše.
Svaki put kada fioku izvučete, unutrašnji prostor menja vazduh sa prostorijom. Ako se u tom vazduhu nalazi mnogo sitnih čestica, deo njih može završiti na dnu i predmetima koje držite unutra.
Zato zatvorena fioka može izgledati kao zaštićeno mesto, a ipak skupljati prašinu. Nije presudno samo koliko dugo stoji zatvorena, već i kakav vazduh ulazi u nju svaki put kada je koristite.
Položaj fioke u nameštaju menja količinu čestica koje do nje stižu
Fioke pri dnu komode, ormara ili kuhinjskog elementa često imaju drugačije uslove od onih koje su visoko postavljene. U donjoj zoni lakše se zadržavaju čestice koje se podižu sa poda tokom hodanja, pomeranja stvari ili čišćenja prostorije.
Razlika može biti primetna i kada se dve fioke nalaze u istom komadu nameštaja. Gornja može ostati relativno čista, dok se donja brže zaprašuje jer se nalazi bliže površinama sa kojih se čestice lakše podižu.
Na rezultat utiče i blizina prozora, vrata ili mesta gde se često prolazi. Strujanje vazduha može pomerati prašinu kroz prostoriju, pa fioka koja se nalazi na takvoj putanji dobija više sitnih naslaga nego ona u mirnijem uglu.
Predmeti unutra mogu da zadrže prašinu više nego sama fioka
Glatko prazno dno lako se prebriše, ali fioka puna tekstila, papira ili sitnih predmeta ponaša se drugačije. Materijali sa neravnom površinom zadržavaju čestice, pa se one ne vide odmah i ne uklanjaju jednim brzim potezom krpe.
Platnene kesice, maramice, rukavice i slični predmeti mogu dodatno unositi sitna vlakna u unutrašnjost. Kod papira se prašina zadržava između slojeva i ivica, naročito ako se predmeti često pomeraju i slažu jedan preko drugog.
Zbog toga ponekad deluje da se fioka ponovo zaprašila gotovo odmah nakon čišćenja. Deo onoga što vidite možda nije nova prašina iz prostorije, već čestice koje su već bile na predmetima i postepeno su se oslobodile tokom svakodnevnog korišćenja.
Često otvaranje ima manji uticaj od načina na koji fioku koristite
Otvaranje fioke samo po sebi ne znači da će se ona mnogo više zaprašiti. Veću razliku može da napravi ono što se dešava dok je otvorena: preturanje po sadržaju, pomeranje tekstila, vađenje papira ili traženje sitnih predmeta može podići čestice sa dna.
Ako se fioka nalazi u delu stana kroz koji se često prolazi, svaki takav pokret dodatno menja vazduh oko nje. Kod otvorenih polica taj efekat je još vidljiviji, ali ni fioke nisu potpuno izolovane od njega. Zato dve fioke koje koristite podjednako često mogu imati sasvim različit izgled. Jedna možda čuva nekoliko glatkih predmeta koji miruju, dok se druga svakodnevno puni i prazni, pa se sitne čestice stalno pomeraju i ponovo talože.
Na brzinu taloženja utiče i ono što se dešava oko nameštaja
Ako se prašina naročito brzo vraća samo na jednom delu komode ili ormara, pogledajte širu okolinu pre nego što zaključite da je problem u samoj fioci. Tepih, tekstil, otvoren prozor, blizina vrata ili često pomeranje stolice mogu menjati količinu čestica u tom delu prostorije.
Važno je i kako čistite okolne površine. Ako se prašina samo podigne sa poda ili nameštaja, deo nje može ponovo završiti u vazduhu i kasnije se spustiti u fioke, naročito ako su one otvorene tokom čišćenja.
Zato brže zaprašivanje jedne fioke nije nužno znak da je zanemarujete. Mnogo češće je u pitanju kombinacija položaja, protoka vazduha, sadržaja i svakodnevnog načina korišćenja. Kada prepoznate taj obrazac, lakše je usmeriti čišćenje baš tamo gde se prašina najbrže vraća.
Ako se isti obrazac ponavlja, dovoljno je nekoliko dana posmatranja da se vidi šta je zajedničko tim mestima. Fioka blizu poda, ona uz prolaz ili ona sa mnogo tekstila obično će dati jasniji trag o tome odakle prašina dolazi.
