Ostavljanje ljubimca na čuvanju može delovati jednostavno dok ne dođe trenutak da vlasnik izađe kroz vrata. Tada se pojave pitanja: gde je hrana, šta ako ljubimac odbije šetnju i koga čuvar poziva ako se dogodi nešto nepredviđeno. Većina tih situacija može se sprečiti proverom pre odlaska.
Čuvar ne treba da dobije gomilu komplikovanih instrukcija, već da zna ono što je važno baš za tog ljubimca. Nekoliko jasnih dogovora može napraviti veliku razliku kada ljubimac menja prostor ili ostaje sa manje poznatom osobom.
Da li čuvar zaista zna dnevnu rutinu ljubimca
Pre nego što odete, nije dovoljno reći samo kada ljubimac dobija hranu i kada ide u šetnju. Čuvar treba da zna njegovu uobičajenu rutinu, šta ga uznemirava i na koje ponašanje treba obratiti pažnju. Što je dogovor konkretniji, manje je prostora za nagađanje.
Vreme obroka, količina hrane, navike tokom šetnje i mesto na kojem ljubimac spava čine poznatu rutinu. Ako se nešto razlikuje od uobičajenog, čuvar treba unapred da zna šta može da očekuje. Posebno naglasite navike koje nisu očigledne nekome ko prvi put brine o životinji.
Da li je sve što je potrebno ostavljeno na jednom mestu
Čuvar ne bi trebalo da traži osnovne stvari po stanu čim vlasnik ode. Hrana, posude, povodac, igračke, kese za šetnju, transporter ili druge uobičajene potrepštine treba da budu lako dostupni i jasno raspoređeni. Tako se izbegava situacija u kojoj se nešto traži u poslednjem trenutku ili se koristi pogrešna stvar.
Dobro je proveriti i količinu hrane koja je ostavljena, kao i to da li čuvar zna gde se nalazi dodatna zaliha. Ako ljubimac ima omiljenu igračku ili predmet koji mu pomaže da se smiri, i on treba da bude na mestu koje čuvar lako pronalazi. Nekoliko minuta pripreme pre odlaska može mnogo da olakša prve sate bez vlasnika.
Da li čuvar zna šta ljubimac ne sme da radi
Vlasnici često detaljno objasne šta ljubimac voli, a zaborave da navedu šta treba izbegavati. Čuvar bi trebalo da zna da li ljubimac pokušava da pobegne kroz otvorena vrata, penje se na određena mesta, plaši se buke ili reaguje na druge životinje. Takve informacije nisu sporedne jer menjaju način na koji osoba treba da organizuje prostor i svakodnevicu.
Ako postoji deo stana ili dvorišta u koji ljubimac ne treba da ulazi, to treba pokazati pre odlaska, a ne samo pomenuti usput. Isto važi za ormariće, prozore, kapije i druge tačke koje mogu predstavljati problem ako ostanu otvorene. Čuvar tada može da obrati pažnju na konkretne situacije, umesto da pokušava da ih sam otkrije.
Važno je i da se dogovori šta čuvar treba da uradi ako ljubimac pobegne, sakrije se ili se ne ponaša uobičajeno. Umesto opšteg „javi mi ako nešto nije u redu“, ostavite jasne instrukcije i broj telefona na kojem ste dostupni.
Da li su kontakt i važne informacije stvarno dostupni
Pre zatvaranja vrata proverite da li čuvar ima vaš broj telefona i rezervni kontakt ako vi ne možete odmah da odgovorite. Korisno je da zna i kome može da se obrati ako nastane problem koji ne može da reši sam. Ako ljubimac već ima svog veterinara, kontakt treba ostaviti zajedno sa ostalim važnim podacima.
Nije dobro pretpostaviti da će sve informacije ostati u porukama koje su razbacane kroz razgovor. Najvažnije stvari mogu se staviti u jednu belešku: rutina, hrana, pravila u kući, kontakti i dogovoreno vreme javljanja. Čuvar tako ima jednu jasnu tačku kojoj može da se vrati kad god mu zatreba podatak.
Ako odlazite na više dana, dogovorite koliko često želite kratku potvrdu da je sve u redu. To može biti jednostavna poruka ili fotografija u dogovoreno vreme. Jasna očekivanja smanjuju potrebu za dodatnim proveravanjem.
Da li je ljubimac spreman za promenu prostora ili osobe
Ako ljubimac prvi put ostaje kod nekog drugog, treba računati na to da će promena rutine biti važnija od samog prostora. Neki ljubimci se brzo prilagode, dok drugima treba više vremena da prihvate novu osobu i drugačiji raspored. Zbog toga je korisno unapred objasniti čuvaru šta je za tog konkretnog ljubimca uobičajeno ponašanje.
Ako je moguće, kratko upoznavanje pre čuvanja može pomoći da se vlasnik, ljubimac i čuvar ne sretnu prvi put baš u trenutku odlaska. Tada se mogu proveriti hranjenje, šetnja ili otvaranje transportera, a čuvar može da postavi dodatna pitanja.
Najvažnije je da pre odlaska nema nejasnih odgovora na pitanja koja će se pojaviti tokom čuvanja. Kada su rutina, stvari, ograničenja i kontakti provereni, vlasnik može da zatvori vrata sa mnogo manje neizvesnosti. Ljubimac tada ostaje u poznatom sistemu pravila i bez vlasnika.
