Začini često zauzimaju malo prostora, ali baš zato lako završe nagurani jedan iza drugog. Kada svaki put moramo da pomeramo nekoliko teglica da bismo pronašli onu koju tražimo, problem obično nije u količini začina već u načinu na koji su raspoređeni.
Najpraktičnije je organizovati ih prema tome koliko ih koristimo i koliko lako možemo da vidimo etiketu. Najčešće korišćeni treba da budu na mestu do kojeg dolazimo bez preturanja, dok ređe korišćeni mogu ostati malo dalje.
Prvo izdvojite začine koje najčešće koristite
Pre nego što pomeramo teglice, pogledajte koje zaista uzimate tokom nedelje. Nema potrebe da svi začini budu jednako dostupni ako neke koristimo mnogo češće od drugih.
Napravite malu grupu najčešće korišćenih i nju postavite na najdostupnije mesto. Tako organizacija prati stvarne navike, a ne samo izgled police.
Broj najdostupnijih začina ne treba unapred određivati. U jednom domaćinstvu to može biti nekoliko teglica, a u drugom šira grupa. Važno je da prednja zona odgovara stvarnoj učestalosti korišćenja.
Ako su teglice veoma slične, vidljiva etiketa postaje važnija od samog oblika posude. Čak i mali zaokret može napraviti razliku kada biramo začin u žurbi.
Držite najčešće korišćene začine u jednom vidljivom redu
Ako prostor dozvoljava, jedan red je jednostavniji od više slojeva. Kada su teglice poređane tako da etikete mogu da se vide, lakše ćemo uzeti pravi začin bez pomeranja ostalih.
Ne treba popuniti red do poslednjeg centimetra. Malo slobodnog prostora olakšava vraćanje teglice na isto mesto i sprečava da se ceo raspored poremeti pri svakom uzimanju.
Plitka podloga ima smisla samo ako ostavlja dovoljno stabilnosti za teglice. Cilj je bolja vidljivost, a ne stvaranje novog sloja koji otežava uzimanje.
Iskoristite plitku policu ili podignutu zadnju zonu
Ako začini stoje na dubljoj polici, zadnji red može ostati skriven. Mala plitka polica ili podloga koja zadnji deo podigne može omogućiti da se vide i teglice koje stoje iza.
Prednost je posebno velika kada imamo više začina iste veličine. Umesto da ih slažemo jedan iza drugog, možemo napraviti blagi nivo koji omogućava pregled sadržaja.
Kada su začini raspoređeni u jednom redu, korisno je ostaviti malo prostora između grupa. Tako se lakše vidi gde počinje deo sa najčešće korišćenim začinima.
Ređe korišćene teglice ne treba skrivati toliko da ih zaboravimo. Njihovo odvajanje treba da znači manje smetanja svakodnevnom izboru, a ne da potpuno nestanu iz pregleda.
Okrenite etikete prema strani sa koje ih uzimate
Nije dovoljno da teglice budu uredno poređane ako su etikete okrenute na različite strane. Kada ih postavimo tako da naziv gledamo iz uobičajenog položaja, izbor postaje brži.
Ako su teglice različitih oblika, korisno je da makar prednja strana svake bude približno usmerena na isti način. Tako polica izgleda preglednije, ali je još važnije što lakše prepoznajemo ono što tražimo.
Dubok ormarić može biti praktičan samo ako imamo jasan način da razlikujemo prednji i zadnji deo. U suprotnom se svaki dodatni sloj pretvara u novo preturanje.
Odvojite rezervne i ređe korišćene začine
Začini koje koristimo povremeno ne moraju zauzimati najbolja mesta. Možemo ih držati u posebnoj grupi iza ili na drugoj polici, dok najčešće korišćeni ostaju napred.
Ovako se izbegava da povremeno korišćena teglica stalno smeta pri uzimanju onih koje koristimo svakog dana. Istovremeno, znamo gde da tražimo manje uobičajene začine.
Ako se raspored stalno menja, nemojte odmah dodavati još organizatora. Prvo proverite da li je problem u tome što je previše začina postavljeno na istom mestu.
Prilagodite raspored dubini ormarića
U plitkom ormariću nema mnogo smisla praviti više redova. Bolje je iskoristiti širinu i ostaviti teglice vidljive nego stvarati drugi sloj koji će zahtevati preturanje.
Ako je ormarić dubok, možemo napraviti prednju zonu za svakodnevnu upotrebu i zadnju zonu za ređe korišćene stvari. Bitno je da prednja grupa ostane dovoljno slobodna da joj možemo prići bez pomeranja svega iza nje.
Vratite svaki začin na isto mesto
Čak i dobar raspored brzo izgubi smisao ako se teglice posle upotrebe vraćaju nasumično. Najjednostavnije je da svaka grupa ima svoje mesto i da se teglica vrati tamo čim završimo sa njom.
Posle nekoliko korišćenja takav raspored postaje prirodan. Ako primetimo da se neki začin stalno ostavlja van svoje grupe, to može biti znak da njegovo mesto nije dovoljno praktično i da ga treba promeniti.
Posle nekoliko dana korišćenja proverite da li raspored zaista funkcioniše. Ako se ista teglica stalno nađe na pogrešnom mestu, promena njenog položaja može biti korisnija od dodavanja još jedne pregrade.
Ako je ormarić dubok, zadnja zona treba da ostane dostupna kada nam je potrebna. Nema mnogo koristi od organizacije koja lepo izgleda, ali zahteva vađenje pet teglica da bismo stigli do jedne.
Začini koje koristimo samo povremeno mogu ostati zajedno, čak i ako nisu poređani po azbučnom redu. U ovom slučaju učestalost korišćenja je korisniji kriterijum od formalnog reda.
Etikete ne moraju biti savršeno poravnate, ali treba da budu okrenute prema strani sa koje najčešće prilazimo polici. To je mala promena koja može skratiti traženje.
Podizanje zadnjeg reda posebno pomaže kada su teglice iste visine. Tada i one koje stoje iza mogu ostati vidljive, pa ne moramo prvo vaditi prednje da bismo videli šta se nalazi pozadi.
Ako na polici nema dovoljno mesta za jedan vidljiv red, možemo smanjiti broj teglica u prednjoj zoni i ostale pomeriti u zaseban deo. Tako se preglednost ne gubi zbog pokušaja da sve bude jednako dostupno.
Grupa najčešće korišćenih začina može biti mala i sasvim jednostavna. Ne mora da sadrži sve što imamo, već samo ono što stvarno često uzimamo.
Korisno je prvo pogledati gde sada nastaje najveće preturanje. Ako jednu teglicu tražimo skoro svaki put kada kuvamo, ona ne bi trebalo da bude iza drugih predmeta.
